Odabir tipa nadogradnji i nadograđivača

PROCES ODABIRA TIPA NADOGRADNJE I NADOGRAĐIVAČA

Proces odabira tipa nadogradnje i nadograđivača je stručna faza u kojoj se definiše:

koja nadogradnja je funkcionalno najispravnija za konkretan zadatak
koji tehnički koncept ima najviše smisla
koji nadograđivač ima kapacitet, znanje i kvalitet da takav projekat izvede

Cilj nije samo izabrati dobavljača. Cilj je izabrati pravo rešenje i pravog partnera za realizaciju, jer pogrešan izbor u ovoj fazi kasnije vodi ka:

prevelikoj masi
lošoj funkcionalnosti
slabijem kvalitetu izrade
problemima sa servisom i dokumentacijom
skupljim korekcijama nakon isporuke

ZAŠTO JE OVA FAZA VAŽNA

Kod radnih vozila i specijalnih projekata nije dovoljno reći:

“Treba nam sanduk.”
“Treba nam servisna nadogradnja.”
“Treba nam hardtop.”

Pravo pitanje je:

koji tip sanduka
koja konstrukcija
koji materijal
koja unutrašnja organizacija
koja masa
koja dokumentacija
koji proizvođač to zaista može da isporuči kako treba

Drugim rečima, nije svaka nadogradnja ista, niti je svaki nadograđivač pravi za svaki projekat.

KLJUČNI KORACI U ODABIRU NADOGRADNJE I NADOGRAĐIVAČA

Pravilno definisan tehnički zadatak je najvažniji korak u projektu radnog vozila. Sve ostalo dolazi posle.

1. Definisanje funkcionalnog zadatka nadogradnje

Prvi korak nije izbor proizvođača. Prvi korak je definisanje šta nadogradnja mora da omogući vozilu u svakodnevnom radu.

Analiziraju se:

- tip posla koji vozilo obavlja
- oprema koju treba nositi
- način utovara i istovara
- uslovi korišćenja
- zahtevi za pristup, ergonomiju i bezbednost
- ograničenja mase i prostora

Tek kada je ovo jasno, može se definisati pravi tip nadogradnje.

2. Izbor tehničkog koncepta nadogradnje

Na osnovu zadatka bira se tehnički koncept.

To uključuje odluke kao što su:

- aluminijum ili čelik
- fiksna ili modularna nadogradnja
- otvoreni ili zatvoreni sistem
- standardna ili specijalna konstrukcija
- fabričko ili custom rešenje
- nivo integracije dodatne opreme

U ovoj fazi se određuje šta ima najviše smisla za rad vozila tokom celog životnog ciklusa. Cilj nije najatraktivnije rešenje.

Cilj je najfunkcionalnije i najodrživije rešenje.Bez tehničkog zadatka budžet raste tokom projekta.

3. Evaluacija potencijalnih nadograđivača

Kada je tehnički koncept jasan, tek tada se ocenjuju nadograđivači. Ne po marketingu ili po tome ko se prvi javio, već po realnim kriterijumima:

- iskustvo sa sličnim projektima
- kvalitet izrade
- tehnička dokumentacija
- sposobnost poštovanja specifikacije
- rokovi isporuke
- servisna podrška
- komunikacija i projektna disciplina

Dobar nadograđivač nije samo izvođač, on mora biti partner koji može da isporuči rešenje u skladu sa zadatkom.

4. Usklađivanje projekta, budžeta i dugoročne upotrebe

Najbolje rešenje nije uvek ono koje deluje najbolje na početku.

Zato se u završnoj fazi usklađuju:

- budžet projekta
- tehnički zahtevi
- očekivani radni vek
- održavanje
- rezervni delovi
- mogućnost buduće zamene ili obnove

Rezultat ove faze je izbor nadogradnje i nadograđivača koji ima smisla ne samo danas, već i tokom narednih godina eksploatacije.