Četvrta generacija Hondinog kompaktnog SUV vozila, model CR-V je pred nama. Iako je on predstavljen pre više od godinu dana na Američkom tržištu, u Evropu je tek stigao, a primerak koji smo imali prilike da temeljno testiramo je prvi koji se pojavio na našim putevima.
Honda CR-V je jedan od globalnih best sellera ove kompanije sa godišnjom prodajom od skoro 300 000 jedinica (2012. godine). Najveći deo tog broja odlazi na Ameriku, tradicionalno naklonjenu ovoj klasi vozila pa je odluka fabrike da ovaj model predstavi tamo sasvim logična. Ipak, Evropa ne zaostaje mnogo sa svojim udelom u SUV segmentu, pa je CR-V bitan igrač u tržišnim utakmicama koje se vode i na Starom kontinentu. Iako su prve dve generacije CR-V-a bile slabo prisutne na našim ulicama, III generacija se pokazala kao popularan model koji se izborio za svoje mesto zahvaljujući kvalitetu, praktičnosti, pouzdanoj mehanici kao i privlačnoj ceni. Zbog toga, novi model ima zadatak da očuva osvojene pozicije, ali i da preotme jedan broj mušterija brojnoj i prilično agresivnoj konkurenciji.
Na samom početku moramo reći da novi CR-V nije ni po čemu revolucionaran model i ne prestavlja prekretnicu, kako za Hondu, tako ni za celokupnu klasu. On je pre svega temeljna evolucija prošle generacije, kako dizajnerska, tako i mehanička i cilj konstruktora je bilo unapređivanje ideje kompaktnog SUV u svakom pogledu. Možemo vam odmah reći da je Honda u tome uspela i novi CR-V je bolji i praktičniji nego penzinisani model, ali njegovi kvaliteti ne upadaju u oči prilikom prvog kontakta, već ćete posle određenog vremena provedenog u vožnji i posle par stotina kilometara sasvim sigurno shvatiti da imate sigurnog saputnika i pozdanu mašinu koja može da ispuni sve vaše zahteve i potrebe. To jest, dokle god su vaši zahtevi i potrebe “drumskog“ tipa jer novi CR-V (kao ni jedan do sad) nije terenski automobil kao što njegov dizajn i pojava sugerišu. Ovo je jedan tipičan SUV, stvoren za put i svaki ozbiljniji silazak sa asfalta bi bio kranje neprijatan, kako za auto, tako i za vlasnika.
Dizajnerski gledano, novi CR-V je prijatnija pojava nego prethodni model. Celokupni izgled karoserije deluje zrelije i elenantnije iako ne originalnije. Naime, oblik farova vas može podsetiti na novu Kiu Sportage dok zadnja svetla “govore” Volvo XC60. Pomalo je nejsasno zbog čega je Honda dozvolila sebi da predstavi automobi koji nije prepoznatljivog dizajna ali bez obzira na ove momente, nećete Hondu pomešati sa Kiom ili Volvoom i uspećete da je odmah prepoznate na prepunom parkingu.
U doba amorfnog dizajna, hiper produkcije i međusobnog kopiranja, ovo se može protumačiti kao uspeh. Slična formula je primenjena i u enterijeru. Na prvi pogled nećete naći ni jedan revolucionaran oblik ili ergonomsko rešenje, nego ćete zateći poznat i jednostavan dizajn. Sa jedne strane je to i dobro, jer se u enterijeru odmah osećate kao kod kuće, ne treba vam uputstvo gde se šta nažazi i već posle par minuta, se snalazite bez ikakvih problema. Instrumenti su jasni i čitljivi, ispred vozača dominira veliki brzinomer, ručica automatskog menjača je blizu a sve ostale komande su pri ruci.
Naš testirani primerak je bio opremljen najvišim paketom opreme, što znači da vozač ima prilike da sedi na udobnim kožnim sedištima, pogled mu pada na dva ekrana na centralnoj konzoli (od kojih je veći osetljiv na dodir, a manji od bord kompjutera), može da poveže svoj telefon ili laptop i uživa u muzici sa solidnog audio uređaja.
Princip evolucije i razvijanja, bez radikanlog pristupa je pogotovo vidljiv u enterijeru, ali kritici nema mesta jer je sve pristupačno, pregledno i jasno. Dodatni plus je kvalitet završne obrade i materijala ali to ne iznenađuje jer je reč o Hondi i to u verziji sa top opremom, pa o tome ne treba trošiti previše reči.
CR-V u reklami
Veliku pažnju izazvala je netipična Hondina reklama za novi CR-V koja je emitovana na američkim tv stanicama. Ipak, putem interneta, ova reklama je postala globalno poznata a razlog je taj što je u pitanju dvominutni rimejk poznate tinejdžerske komedije iz 80-ih, pod nazivom “Ferris Bueller’s Day Off“. Možda vam naziv neće u startu biti poznat ali ste film verovatno gledali jer je nebrojeno puta repriziran na domaćim kanalima. Ukratko, radnja se vrti oko lukavog srednjoškolca Ferrisa Buellera (Matthew Broderick) koji odlučuje da sebi jedan dan odmora od škole, folirajući da je bolestan. Umesto da taj dan provede kući, Matthew sa najboljim prijateljem i devojkom kreću u provod gradom, pozajmivši Ferrari 250 California Spider od oca svog druga. Naravno, dešava se gomila stvari i urnebesnih situacija zbog kojih je ovaj film zaslužio kultni status. Očigledno se u fanove ovog filma ubrajaju i ljudi iz Hondinog marketing sektora pa su za novi CR-V pozvali 26 godina starijeg i malo ugojenog Matthew Brodericka i napravili simpatičan rimejk sa bordo CR-V om umesto crvenog Ferraija. Mi ćemo vam sada pokazati reklamu i toplo preporučiti da pronađete i odgledate originalni film ako već niste.
Posebno lep detalj je veliki stakleni krov, koji se prostire od ivice vetrobrana pa skoro do granice prtljažnog prostora i čini boravak u CR-V-u posebno prijatnim. Naime, količina dnevnog svetla koja dopire do putnika doprinosi utisku prostranosti pa i ovako komforan enterijer deluje još veći. Sa druge strane, tokom ovih zimskih dana, svaki zrak Sunca vredi pa je ovo opcija kojoj smo se obradovali prilikom testa.
Ako je Honda propustila priliku da bude specifična dizajnom, estetikom i ergonomijom, tu šansu je iskoristila na planu mehanike. Opet, ne treba govoriti o nekim radikalnim rešenjima ali tehnički layout CR-V-a je ipak vredan pažnje i predstavlja iskorak u odnosu na konkurente. Za početak, tu je srce automobila, od ranije poznat agregat zapremine 2 litre sa 150 KS i relativno malih 192 Nm obrtnog momenta. Ovaj motor (interna oznaka R20A1) se odlikuje svim prepoznatljivim Hondinim karakteristikama, a to su kultura rada, isporučivanje snage na višim obrtajima, kvalitet, pouzdanost kao i skromna potrošnja.
U testiranoj verziji, pogon je bio na svim točkovima (u osnovnom nivou opreme, pogon je samo napred) preko inteligentnog awd sistema koji prilikom starta koristi sve točkove ali posle prebacuje snagu samo na prednju osovinu. Takodje, kontrolisanje sistema pogona (2 wd – 4wd) nije u domenu kontrole vozača, nego samog automobila koji ocenjuje koji je pogon potreban prema uslovima na putu. Testirani primerak je bio opremljen petostepenim automatskim menjačem sa mogućnošću manuelnog prebacivanja brzina putem poluga iza volana. Interesantna stvar vezana za ovu transmisiju je to da je u pitanju Hondin automatik a ne sklop kupljen od dobavljača. Pričino čudan potez japanskih inžinjera ali vredan pažnje i poštovanja, pogotovo kada se zna da je osnovni razlog za to bila želja ljudi iz Honde da svaki sklop bude jednako kvalitetan i pouzdan, a takav standard nisu mogli da postignu sa komponentama nabavljenim od kooperanata.
Interesantan dodatak celoj tehničkoj slici novog CR-V je i EPS sistem (Electric Power Steering) koji se po prvi put ugrađuje u njega. Naime, reč je o servo uređaju, pomognutom elektromotorom. Prednost ovog sistema je preciznije upravljanje, prilagodljivost u zavisnosti od brzine kretanja ali i manja potrošnja jer eliminiše klasičnu servo pumpu koja se kačila na motor i zamenjuje je elektromotorom. Honda je jedan od pionira ovog sistema (isti sistem je imao i S2000 Roadster) i logično je da je ova novina našla svoje mesto i u CR-V-u.
U vožnji, osim visoke pozicije vozača i putnika, CR-V nema ni jednu terensku osobinu. Tipčne karakteristike terenaca, pa i pseudo terenaca, kao što su naginjanje karoserije, slaba okretnost, diskutabilna udobnost ovde ne postoje. Ovaj model se vozi kao povišeni karavan i njegovi maniri su potpuno gradski, upravljanje precizno, naginjanje minimalno a udobnost primerena. To ne treba da čudi jer je celokupan segment kompaktnih SUV ova, kome CR-V pripada, postao potpuno “automobilski“ i osim dizajna i pojave, skroz raskrstio sa off road korenima.
Ipak, najveće zamerke ovom automobilu moraju biti upućene motoru, menjaču i performansama. Situacija je pomalo specifična, jer ni jedan od ovih elemenata nije loš ali kao komplet, u ovoj karoseriji, ovi sklopovi ne uspevaju da pruže dovoljno. Iako motor ima “zdravih” 150 KS, obrtni momenat mu je, niskih, 192 Nm koji se isporučuju na, prilično visokih 4400 obrtaja. Kada se ta snaga propusti kroz klasičan automatik, u vozilu od 1643 kg, rezultat na putu je donekle razočaravajući. Ove osobine je teže primetiti kad ste u gradskoj vožnji i poštujete ograničenja brzine, ali kada ste na otvorenom putu (naša test deonica je uključivala i preko 100 km auto-puta), manjak snage je evidentan. Do 3000 obrtaja se ne dešava ništa a i onda se automobil sporo budi. Tek kad se pređe granica od 4500 obrtaja, možemo govoriti o nekoj reakciji motora koja i dalje nije ubedljiva. Razlog je sama konstrukcija agregata kojom su snaga i obrtni momenat pozicionirani u gornjem delu spektra obrtaja. Ta osobina je čuvena kod svih Hondinih motora i visoko cenjena među poznavaocima. Međutim, jedno je imati turažnu mašinu u Hondi Civic od 1200 kg sa manualnim menjačem, a drugo imati takav motor u CR-V-u, sa klasičnim automatikom i 1,64 tone “žive vage“. Prilikom preticanja i kick down manevra, menjač se spusta čak dve brzine niže da bi generisao dovoljne obrtaje za željenu reakciju. Čak i ako izaberete “S“ mod automatskog menjača, situacija neće biti ništa bolja jer se onda brzine menjaju samo na nijansu većim obrtajima (u crvenom polju) ali bez bitnog uticaja na performanse.
Ova karakteristika može biti veoma opasna za manje agilne vozače koji se prilikom preticanja oslanjaju na kick down sistem i snagu motora, ali za one, aktivnije, postoji jedan trik koji vožnju čini interesantnom. Naime, naša preporuka je da manuelnim putem, prebacite brzine za 2 stepena niže, podignete obrtaje na oko 5500 rpm i sačekate povoljan trenutak za energično dodavanje gasa. Tako ćete uspeti da izvršite dovoljno brzo i sigurno preticanje i da maksimalno iskoristite kapacitete automobila a i da se malo zabavite prilikom vožnje. Iako imamo kritike na pogonski sklop, moramo pohvaliti potrošnju koja je u rangu sa fabričkim podacima i reputacijom fabrike. I pored četri odrasle osobe u vozilu i brzinama od preko 130 km/h, testirani model nije trošio više od 10 litara na auto-putu i oko 11.9 u gradu, što su potpuno prihvatljive cifre.
Iako je Hondina namera bila da napravi “vozački“ SUV, odnosno, model koji bi svojim vlasnicima pružio malo i čistog vozačkog zadovoljstva, pored standardnih kvaliteta, sa ovim motorom i menjačem, taj cilj nije u potpunosti postignut. Svi ostali elementi automobila su u perfektnoj sinergiji, ali pogonski sklop ne uspeva da isporuči očekivane performanse.
Ipak, bez obzira na ocenu ovog modela, CR-V u svojoj ponudi ima i snažniji 2.4 L benzinac kao i novi 2.2 L dizel, koji, već na osnovu specifikacija rešava navedene probleme. Nažalost, zbog nelogičnosti domaćeg sistema registracije vozila, taj 2.2 dizel motor je dosta skuplji za posedovanje nego 2.0 agregati koje imaju konkurenti pa ne možemo očekivati da ta verzija ima veliku popularnost kod nas na tržištu. Ipak, svi fanovi Honde mogu da odahnu jer uskoro stiže i varijanta sa novim 1.6 dizel motorom koju jedva čekamo da predstavimo. Sa tim agregatom i svim navedenim kvalitetima, novi CR-V ima svetlu budućnost na evropskom (i našem tržištu). Obzirom da je “naš“ primerak bio u Executive opremi, koja obuhvata praktično sve što vam može zatrebati, cena je bila ozbiljna. Tačno 34400 evra (sa pdv). što je solidan iznos i graniči se sa cenom nekih drugih i većih SUV automobila. Ipak, bazna cena za verziju sa prednjim pogonom je sasvim adekvatnih 22.500 evra, što je prilično konkurentno.
Na kraju, gde je nova Honda CR-V među konkurentima? Mogli bi smo reći da je ovaj automobil namenjen ljudima koji žele kvalitet i upotrebljivost pre svega i koji izbegavaju “uniformisanost“ koju drugi modeli iz klase nose sa sobom. Recimo, RAV4, Tiguan ili Q3 možete povezati sa folk zvezdama, fudbalerima i sponzorušama i bez obzira na sve, to su vam primarne slike u glavi kad vidite neki od navedenih modela. Sa CR-V-om je drugačije, njegova pomalo konzervativna pojava i specifična tehnologija jasno diferencira kupce i ovaj automobil se obraća situiranoj srednjoj-višoj klasi i porodičnim ljudima. Dok RAV4, Tiguan ili Antaru možete naći ispred diskoteke svakog vikenda, CR-V će te naći ispred zabavišta u 8 časova izjutra ili ispred poslovnih zgrada.
To je podela koja bi se vršila prema socijalnim navikama kupaca dok u tehničkom pogledu, CR-V nema baš neku naročitu konkurenciju. Moramo priznati da je Honda došla prilično blizu ideala “vozačkog“ SUV-a, zahvaljujući kvalitetnoj tehnici i konstrukciji, ali da manjak snage sprečava da novi CR-V tako i nazovemo. Stoga, ako ste osoba koja ima potrebe za ovakvim vozilom, izbegava SUV stereotipe, znate da centite preciznu i kvalitetnu Hondinu mehaniku a pri tom nemate nameru da budete najbrži na putu, CR-V bi mogao da bude baš automobil za vas. Opet, cena testiranog primerka nije mala i možda nema realne potrebe za svim opcijama ali ipak, ako kompromisi moraju da se prave, mi glasamo da ostane stakleni krov. Posle prvih 500 metara vožnje znaćete zašto.
Vukašin Herbez/Foto: Milan Stanković
